2002/3/4

konacno
Postovi: 59
Pridružio se: Uto Maj 15, 2018 11:43 pm

2002/3/4

Post od konacno » Uto Maj 22, 2018 12:37 am

Хтео бих да напишем једно мало поређење данашњег времена што се тиче навијача с једним периодом који није много запажен. Некако се причало увек да су Гробари били много јаки деведесетих, а након уједињења "Агената" и Фронта тамо негде 2006. Југ је поново постао много јак све док се за пар година опет није десило пуно ружних ствари. А овај период, 2002/3/4, некако изгледа као нека рупа. Па, опет је много чему посебан.

1) интернет - Данас је интернет страшно масовна појава. То није било тако раније. Није било говора о томе да неко фотографише или снима (па монтира) и качи све фотографије навијача с утакмица. Једноставно није било те врсте експонирања. Ко год је ишао тада на Југ ишао је зато што му се ишло и ни због чега другог. Можда је неко имао неки ситни интерес, али то су били људи у мањини. Данас је читава навијачка сцена таква да сви имају форуме, сајтове, канале на Јутјубу, странице на Фејсбуку, профиле на Инстаграму... Исто је и код Гробара.

2) помодарство - Негде баш 2006. године или можда касне 2005. године у Сава Центру давала се премијера филма Фудбол Фектори. Тај филм је страшно популаризовао навијање као начин живота. Све више су људи почели да се ложе на то. Људи су можда заборавили, али тај филм стварно јесте направио прекретницу. Годинама и годинама касније, навијање се ширило као неки фазон, а многим људима, искреним љубитељима датих клубова то је почело мало и да се гади. Дошло се до неких ненормалних количина људи и на Звезди и на Партизану. Рецимо тако 2011/2012 свуда су писале неке циганске пароле о мобилизацији, лепљене су плакате пред буквално сваку утакмицу... Постало је све то некако нападно. Намерно спомињем Цигане јер је код Гробара опала бројност последњих година. Е, сад замислите како је било 2002/3/4 кад је просечна бројност те групе била ова https://goo.gl/images/NRrVEF . Мислим, нешто мање је тада било Гробара у редовном броју јер су били подељени, а Радоваца је умело исто некад да буде више од Гробара. Једноставно, тад је мало људи генерално ишло на утакмице, а Радовцима је био трип да се организују против Партизана, а Гробаре је већински болело уво за ту утакмицу, још и та подела... и стварно се десило једном на ЈНа да је Радоваца било више. То говори какав је био тада однос снага неких редовних навијачких група. Углавном је био уједначен однос те три групе. Макар се ја тако сећам. Јер, ко год је ишао редовно тада нешто је значио. Тамо 2011. ја одем на Партизан Војводина и крстим се јер је Југ буквално пун био. Али буквално. Питао сам се ко су ти људи. Одакле пар хиљада људи?

3) присуство навијача у медијима - Ако мене памћење добро служи.. Навијача је генерално у том периоду било много мање у медијима. Кажем, та активност одлажења на утакмице није никоме привлачила велику пажњу. Само је била занимљива неком малом броју људи који је био залуђен за свој тим. Данас се чак и претерује са придавањем значаја навијачима. Медији дохвате да лупају неке глупости о навијачима како би плашили народ... Баш онако одвратно и смешно. Као сад нека баба седи у стану и види неке опасне ликове па не сме да изађе на улицу.

4) убиства, сачекуше, рањавања, бодења - Тога стварно није било у толикој мери у периоду 2002/3/4. Свет навијача до тада је памтио само несрећан случај погибије недужног Аце Радовића на ЈНА и то је била оно баш најмрачнија тачка навијачког живота у Србији. Данас је много горих прича петнаест пута више. Сами пребројте колико је људи из навијачког света убијено у претходних пар година, небитно да ли су погинули у међунавијачким сукобима или су погинули због неких других сукоба. Ален Костић, Демир Јукић, Далибор Миленковић, Иван Перовић, Јагода, Дуњић, Душан Гријак... Тога је стварно много. Осим тога, колико је рањавања, колико је болесних освета? Моје мишљење је да се цела та гомила срања управо и дешава јер је већа количина људи која прати навијаче, па се јавља и већа потреба код појединаца да претерују у насиљу, доказивању, привлачењу пажње... Улози постају све већи, одлази се у екстремније ствари. 2002/3/4 бодење ножем се дешавало можда на дан дербија или у тако неком великом срању, али ређе овако. Није било пиштоља. Све је било некако безбедније.

5) бар шалови - Ретко ко данас може да схвати шта је у оно време значио бар-шал. Сећам се кад се на Југу потегла прича да ће се направити бар-шалови. Ја сам ишао редовно на утакмице и нисам га добио јер је неко проценио да ја то не заслужујем. Наравно да сам био разочаран. Сећам се да су се делили на некој "малој утакмици" у Пиониру. Како је то била битна појава! Људи су то носили с поносом. Тада је била баш права прича некоме скинути бар-шал. Небитно да ли је реч о Радовцима, Циганима или Гробарима - бар-шалови су генерално били нешто за баш пробране људе. Данас то свака будала може да купи и нема никакву вредност.

Korisnikov avatar
pantera
Postovi: 223
Pridružio se: Sre Jun 07, 2017 11:34 pm

Re: 2002/3/4

Post od pantera » Uto Maj 22, 2018 8:33 am

Свака част, освежио си памћење! Памтим тај период по пар фобрих туча где сам и добио батина али маснице фођу и прођу.
Бар шалови... Имали су тежину! Ако се не варам, први су их радовци имали и онда су сви остали кренули. Није свако могао да их има. Код нас се први појавио онај сиво црно бели са везеним грбом јужног фронта. Кад сам га добио, па мислим да сам могао да убијем због њега. Одговорност као да заставу носим.
...не знам шта је бол, не знам шта је туга, волим Партизан, свог најбољег друга...

Кбло
Postovi: 101
Pridružio se: Pon Feb 05, 2018 12:11 pm

Re: 2002/3/4

Post od Кбло » Uto Maj 22, 2018 8:55 am

Стварно занимљив осврт. Да човек не поверује колико могу ствари да се промене у периоду од само 10 година, камоли 15. Ал ја мислим да навијачки покрет у овом моменту доживљава стрмоглави пад код ког неће више бити уздизања. Просто слабо верујем да ће се навијање икада више вратити у “моду” и бити тренд ко једно време. Стасавају нове генерације клинаца, а које су управо тих генерацација као године твог осврта, где је Бака прасе занимљивији од Партизана, јутуберисање и ловљење покемона забавније од текми.. Наравно, ово се не односи само на текме већ и на све што је природније да се ради у тој доби него то блејање на мобилном. Баш пречудне генерације долазе, заиста сам скептик око будућности навијачких група. Не кажем ни да је навијачки живот појам најисправнијег, ал пре ће клинац стећи неку храброст, очеличити и имати свест о заједништву на трибини, него прављењем влогова блогова шта већ не праве..

kilian
Postovi: 7
Pridružio se: Čet Jan 04, 2018 10:42 pm

Re: 2002/3/4

Post od kilian » Uto Maj 22, 2018 9:31 am

Slazem se uglavnom oko svega sto je napisano u pet tacaka, osim u dve stvari:
Internet je postojao i tada, doduse ne tako razvijen kao sada(drustvene mreze , jutjub itd), ali su postojala dva foruma (JF i agentski G1970). I tada su se na oba pisale svakakve stvari (slicno kao i na ovom forumu), jer ljudi nisu bili svesni napisane reci u to vreme, a oni koji su provalili kakvo to "oruzije" moze da bude, su sveno manipulisali masom. Kasnije su kvalitet diskusija i postovi dosli tamo gde treba, tamo od 2004 god. Pojava ovog sajber oruzija se posebno odrazila kod cigana, koji su napravili pravu internet masineriju pocev od tzv "mobilizacije".

Druga stvar je da su forsi bili egal po brojnosti. Postojala je samo jedna utakmica (koliko mene pamcenje sluzi) gde su oni po brojnosti bili egal sa Grobarima na jugu, ali to je to kroz sve decenije postojanja te grupe..

Korisnikov avatar
HANNIBAL ANTE PORTAS
Postovi: 171
Pridružio se: Čet Mar 15, 2018 10:19 pm

Re: 2002/3/4

Post od HANNIBAL ANTE PORTAS » Uto Maj 22, 2018 10:07 am

Ја се сећам да су клинци гледали ко у Бога ортака који је донео из Бергама Аталантин бар шал, реално за то време је био појам. Хтео сам ово само да кажем јер сам тек тад кренуо да идем на утакмице тако да нисам баш релевантан саговорник . Уздравље

kukuriku

Re: 2002/3/4

Post od kukuriku » Uto Maj 22, 2018 11:45 am

89/90 tako nesto,mnogo davno je bilo,pita me šveca šta zelim iz Londona da dobijem neku stvar,decko joj bio tamo pa da donese nesto,ja kazem bilo koji engleski šal(prvi pik čelzi),ona me gleda ko da sam retardiran,kakav bre šal budalo a ja kazem navijacki šal ili ništa....i tako dobijem mancesterov sal...dano/noćno svrsavanje,kakve radosti boze kad se setim. Svi se palili na engleske huligane. Neko je pre toga snimio na audi kaseti navijanje uživo sa tekme čelzi-liverpul,sve smo pesme znali,lozenje maksimalno...danas je sve otislo u kurac...

RS27
Postovi: 140
Pridružio se: Ned Feb 11, 2018 4:22 pm

Re: 2002/3/4

Post od RS27 » Uto Maj 22, 2018 12:15 pm

kukuriku napisao:
Uto Maj 22, 2018 11:45 am
89/90 tako nesto,mnogo davno je bilo,pita me šveca šta zelim iz Londona da dobijem neku stvar,decko joj bio tamo pa da donese nesto,ja kazem bilo koji engleski šal(prvi pik čelzi),ona me gleda ko da sam retardiran,kakav bre šal budalo a ja kazem navijacki šal ili ništa....i tako dobijem mancesterov sal...dano/noćno svrsavanje,kakve radosti boze kad se setim. Svi se palili na engleske huligane. Neko je pre toga snimio na audi kaseti navijanje uživo sa tekme čelzi-liverpul,sve smo pesme znali,lozenje maksimalno...danas je sve otislo u kurac...
Novije sam generacije ali naslusao sam se prica takvih,to je bilo neko drugo vrijeme koje se nazalost nikad vise nece vratiti...ako mi neko pokaze jednu grupu u evropi koja njeguje taj stari engleski stil(grlo,dlan,sal,pank,anarhija itd...)ja mu dam sta oce...nema toga vise,cijela evropska scena je sada ultra fazon htjeli mi to priznati ili ne...mi smo odavno izgubili svoj identitet kao grupa,ajde da spasimo sta se spasiti moze pa da se krene ispocetka,sa istoka naravno!

konacno
Postovi: 59
Pridružio se: Uto Maj 15, 2018 11:43 pm

Re: 2002/3/4

Post od konacno » Uto Maj 22, 2018 12:56 pm

@pantera - "Бар шалови... Имали су тежину! Ако се не варам, први су их радовци имали и онда су сви остали кренули."

- То стварно не знам. Врло могуће. Чини ми се да су они имали већ неколико врста кад смо ми имали тај сиви од Јужног Фронта, а за Цигане стварно не знам. Знам да је то ишло споро. Тек после неког времена група убаци још неки шал. А ишло је споро јер се пазило много како ће то да изгледа, ко ће то да носи, колико шалова може најмање да се наручи, итд. Сећам се већ тако 2004. да су Цигани провалили жуту боју као додатак основним бојама и направили неки екстремно упадљив шал. Ту жуту боју су имали Радовци, а имали су и Гробари. Реално, мало кад се дода жуте, шал просија буквално. Гробари 1970 су имали јако јако леп шал. Црна је била позадина, па сад не могу да се сетим тачно... али ваљда симетрично: сива - танка црна - бела - танка црна - сива. Буквално господски шал. На дну је било оно "јаје" Гробари 1970. Стварно личи мало на облик јајета.

Е, а што се тиче важности шалова...

@pantera - "Одговорност као да заставу носим."

- Сећам се кад су неки клинци Радовци дали шал неком свом другару, а тај другар је баш мало био из те приче. Био им је друг, али није био уопште редован нити било шта слично. И сад тог њиховог друга пресрели неки навијачи знатно нижег ранга од свих осталих и скину му шал. Овај им дао, али буквално није знао шта се дешава и колико је то битно. То је таква фрка била за те клинце од осталих Радоваца. И за тог што му је дао шал, и за тог што је носио, и за старије другаре преко којих су ти први дошли... Данас да то некоме падне... о томе се неће ни причати.

@kblo - "Не кажем ни да је навијачки живот појам најисправнијег, ал пре ће клинац стећи неку храброст, очеличити и имати свест о заједништву на трибини, него прављењем влогова блогова шта већ не праве.."

У прави си за заједништво. То је нешто што је јако потребно генерално људима, па ако се људи осамљују... Дефинитивно испаде боље да неко иде на утакмице, него да живи у неким страховима које му набијају медији преко телефона да игра игрице док не побледи, итд. Али, само размисли да ти дете каже сад да иде на утакмице. Ја бих био ок са тим ако је реч о неком мањем клубу где они знају с киме су на трибини, где сами контролишу с киме ће да се закаче... а да иде на Звезду или Партизан данас... и да навлачи на себе неку мржњу и освету коју су му направиле старије генерације... да и сам не зна.. Вероватно не бих могао да спавам. Дешавају се убиства. Просто није нормално. Да размишљам да ли ће нека дрогирана скотина хтети на њему да се докаже како би причао другарима како је он не знам шта... Пре бих га послао на неки спорт да се челичи на тај начин.

@killan - "Internet je postojao i tada, doduse ne tako razvijen kao sada(drustvene mreze , jutjub itd), ali su postojala dva foruma (JF i agentski G1970)."


Јесте постојао интернет, не кажем. Тад је тек почињало да се развија нешто што се зове web 2.0. То је интернет у којем најобичнији људи могу да уносе своје садржаје, као сад ти и ја. Нисмо програмери, не знамо кодове... Кад је био web 1.0 неко је морао да дрка кодове цео дан, или да то плати некоме да ради, како би уопште нешто своје ставио на нет. Углавном је био јако спор интернет. Многи га нису ни имали. Па кад неко нађе неког ко има нет цима тог неког да му реже фотке са tribina.co.rs на це-де. Тај це-де сада постаје малтене као што су биле некад плоче. Да се це-де не би бацио, онда ту буде и порнића, смешних клипова, фотки навијача, музике неке... 700 mb је имао це-де. То све данас звучи мало комично, кад људи носе USB-ове од 16 гигабајта. Врхунац зајебанције преко интернета тада је био чет на сајту Крстарице. Значи, кршина којој би се сви сад смејали нама је тад била излазак у град. Као, узмемо кинту, забодемо у играоници нет, смарамо неке рибе преко Крстарице (ако су уопште рибе, пошто тамо није било фотки...). Онда неко скине фотке или mp3 песме од Лација, Ливерпула... То је као злато било.

@kukuriku

"Neko je pre toga snimio na audi kaseti navijanje uživo sa tekme čelzi-liverpul,sve smo pesme znali,lozenje maksimalno..."

Хајде пробај сада да некоме однесеш аудио-касету, неће ни имати касетофон у кући 99%. Гледаће само како да те избаци из куће. А реално, без неких прича "како је било некад", тад је стварно било мало садржаја које су људи размењивали међу собом, али су зато и више морали да пазе шта имају, шта дају другима.

@killan - "Druga stvar je da su forsi bili egal po brojnosti. Postojala je samo jedna utakmica (koliko mene pamcenje sluzi) gde su oni po brojnosti bili egal sa Grobarima na jugu, ali to je to kroz sve decenije postojanja te grupe.."

То је можда баш та текма. То уопште није немогуће јер су Гробари били подељени и махом незаинтересовани за утакмицу са Радом. Сећам се да их је било више (не сад не знам колико више), али да смо ми навијали гласније. Навијали смо гласније јер смо ми такав стил имали да се више деремо него што певамо и били смо стварно грлатији и од њих и од Цигана. Цигани и Форси су више певали, него што су се драли. Певали смо пету строфу на "Да волим црно-беле" овако: "Ти ћеш увек бити оно што био си, ти си, Раде, курац - то ћеш и остати." То се раније певало Звезди само "...ти си, Звездо, курва, то ћеш и остати." Иначе, однос те две групе је увек био много мање занимљив него однос Радоваца и Цигана. Они су се страшно мрзели и то буквално сви из једне групе су мрзели све из друге. Код нас је то било од човека до човека. Неки су их готивили, неки нису због наци-фазона. Сећам се кад су ми неки клинци Радовци причали да су сишли од северне трибине ЈНА са Радовим шаловима оном калдрмом ка благајни и да су ту на ћошку налетели на старије Гробаре. Каже да су их ти старији Гробари само нешто питали и нису их ни такли.

Алан Ширер
Postovi: 7
Pridružio se: Čet Maj 10, 2018 1:29 am

Re: 2002/3/4

Post od Алан Ширер » Uto Maj 22, 2018 6:29 pm

Cini mi se da je slicna tema imala na starom JF forumu i bio je stvarno uzitak citati je.

konacno
Postovi: 59
Pridružio se: Uto Maj 15, 2018 11:43 pm

Re: 2002/3/4

Post od konacno » Sre Maj 23, 2018 1:21 pm

Извињавам се ако сам сморио мало са спомињањем Радоваца, али и то је једна од тема занимљивих за поређење данашњег времена са оним из 2002/3/4. Колико сам упућен, та група се данас значајно осула, а у оно време је била јако јако озбиљна група.

Ево вам један пример.

Негде 2002/3. ми смо играли са Сартидом на ЈНА тачно кад се завршавала утакмица Звезде са Радом на Маракани. Идем са пар другара преко Команде кад нама у сусрет иде колона од негде 200 људи. Била је баш танка колона јер су ишли оном узаном стазом, званом тротоар. Док смо ишли ка њима, ја сам само имао страх да ли су Радовци, јер су они важили баш за групу која се истиче екстремним насиљем. Не кажем да међу Циганима није било озбиљних за те ствари, али је то код њих било некако прошарано са свима осталима. Прошли смо кроз првих тридесетак људи и тек онда схватили да су Цигани.

Морам да кажем да им служи на част што нико од тих првих тридесет није ништа лоше урадио нама, с обзиром да смо били клинци. Штавише, један од старијих је нама тихо изустио: "Сакријте то, цимаће вас ови иза." Реално, није он могао да заштити четири клинца од толико људи, али се видело да му није до тога да нас неко цима на оном мосту.

Другар један, какав је геније, кренуо је да "сакрива" обележје док смо већ загазили у ту колону тако што је шал прво скинуо, па га смотао у јакну, уместо да се нпр. само закопчао. Јао, људи, ја нисам знао да ли да се смејем, а није ми било до смеха. Чудо како нас нико није исцимао све до оних кружних степеница.

Како смо се ми спустили лагано низ први круг, кренула је вика: "Гробари, Гробари, ево су Гробари." Крећемо ми у бежанију низ оне степенице, трчимо испод Команде, бежи, бежи, бежи. Један другар, исто генијалац, стаје и каже: "Па, шта бежите кад нема никог?!" Он је заправо стао тако да није видео од стубова да они трче ка нама. Ја стао и рекао му: "Не видиш од стубова, идиоте један." или тако нешто. Како смо ми дошли до оне друге стране Команде и избили на светлост дана... схватамо да се Цигани на нас залећу и од преко пута и одоздоле. Таквих лешинара има у разним групама. "Витезови" који скачу на млађе у већем броју да би узели неки плен. Мислим се, који су то ликови.

Углавном, ту настаје сцена за коју ће неко вероватно сматрати да измишљам. Од муке и тог трчања, стајемо ми десет метара од степеница, где су они кафићи. Буквално оно више ме болело уво да бежим, рекох дај да станемо и окренемо се. Боље и да добијемо батине, али да пружимо отпор било какав. Стајемо ми, они иду ка нама и одједном стају и они. И ови одоздоле и ови од преко пута. Шта је била фора? Како смо ми стали, почела је да долази полиција полако али сигурно у колони један по један. То је сто метара можда било иза нас. Комедија. Испало је да нас је бранила полиција, али све у свему било је јако узбудљиво.

Данас је то исто много другачије. Много је више обезбеђења и полиције око стадиона и по граду него раније. Раније је цела прича око навијача била много мање занимљива јавности и мање је било људи по стадионима и мање се користио нож, пиштољ и сл. То јест, скоро да није уопште. Не сећам се да сам икад чуо или видео да је неко стварно спремао неке куване мотке пре шорке, да је до детаља нешто организовао, смишљао. То су баш глупости.

Тако да је било много више шанси за тучу око стадиона, јер је то све било мање обезбеђивано. Значи, на дан утакмице је увек морало да буде занимљиво. Увек је била шанса за неки инцидент, али је зато свим осталим данима било мирније. Данас као да је обрнуто. На дан утакмице као да је дошао Путин/Трамп у Београд: свуда полиција, хеликоптери, цео град под опсадом... а другим данима се дешавају неке чудне ствари.

По мом мишљењу, сада влада много већи страх и много се све те глупости мешају у животе људи, а онда је то било много безазленије и сведеније на дан утакмице. Није било скроз сведено на дан утакмице, али много више него сада. Дешавало се много тога ако неко налети на некога, али није било толико тих прича да неко некоме прави сачекушу, улази у крај, итд.

Odgovori