Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

konacno
Postovi: 59
Pridružio se: Uto Maj 15, 2018 11:43 pm

Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od konacno » Sre Jun 13, 2018 12:54 pm

Често се у последње време на форуму могло чути да се спомињу ненавијачке ствари. Циљ ове теме, ако је админи дозволе, јесте да се редом коментаришу те појаве. Небитно је да ли су их починили ови или они навијачи Партизана, навијачи Звезде, Рада, Војводине.

Мислим да је ова тема важна јер дефинитивно много болесних ствари јесте ушло у навијачки живот у последњих десетак, петнаестак година. Жалосно ми је да млађе генерације такве ствари не знају, да постепено отупљују и навикавају се на такве ствари.

Волео бих да се на овој теми јаве неки старији Гробари, али баш старији Гробари, да описују своје туче, јурења, бежања итд. и да дају свој коментар на данашње стање међу навијачима.

На теми 2002/3/4 већ је изнета листа која показује да је у последњих 19 година погинуло двадесет навијача, а притом бар 12 њих у чисто навијачким сукобима.

На ову тему ме је подстакло нешто што је написао Pantera као коментар на једну фотографију Гробара из 2001. у теми "Фото и видео архива материјала" -

http://www.navijacipartizana.com/forum/ ... &start=230

Написао је следеће:

"Тада смо се скупљали на Теразијама, и код Дома синдиката па у кортеу до рупе... Док дођеш до места окупљања па бар 2-3 туче, скидање шалова, мајица итд. Стварно срећније време некако било"

Мени лично то је прави опис онога што је навијачки свет чинило занимљивим и 2002/3/4 кад сам активно ишао на Југ. Значи, на дан утакмице буде свега и свачега.

Али, након што се тај дан заврши, људи живе своје животе. Данас људи праве неке планове ко ће кога где да сачека, кувају мотке, свете се једни другима, размишљају кад игра неки друг клуб - а не њихов - да би неке друге навијаче негде сачекали... Тога раније није било, или је било у много мањој мери. Данас је мање спонтаности.


--------------------------------

Да се ово не би претворило пошто-пото у пљување по Циганима навешћу једну ситуацију која ми је огадила Гробаре. А да не би било само пљување по Гробарима, навешћу још једну ситуацију која је мени крајње шмекерска.

---------------------------------


1. 2003. кад је био дерби Звезда - Партизан, са другаром сам отишао на неко место где се скупљао Јужни Фронт. Ишли смо стално на Југ али смо као хтели једном да одемо са Јужним Фронтом. Небитно сад где смо се скупљали, али било нас је око 300. То је нека моја процена. Све је било зајебантски док смо се окупљали. Пиво, песма, пристижу људи...

Али, кад смо кренули као колона... Почео сам да лудим од појединих ликова. Прво, у једном великом парку седе нека два лика од којих је један имао Звездино неко обележје, али баш је било провидно да су то неки индијанци, симпатизери, потпуно небитни људи. Били су од нас на 100 метара, ако не и више. Уопште нам нису ни били успут. И сад као неко њих примети и крене да се затрчава да би онако "гладан" скинуо неки дрес, шал или тако неку глупост и после се "хвалио". Да је отрчао један или двојица на ту двојицу, ја бих рекао "добро". Не, креће петнаест људи на та два небитна човека. Трче, трче, ови их сниме, беже... Расипа се енергија... јад и беда. Сад ми као њих чекамо да се врате да би ишла колона...

Онда крене колона, а поједини бесни ликови међу нама ударају у путничка возила која пролазе.. Неки породични људи у њима, а ови их као застрашују.. Значи јад и беда.

Сад, пазите врхунац приче. Које је то бламирање.. стижемо на једну равну површину где се појављује пуно раштрканих симпатизера Звезде и мени не пада на памет да икоме од њих нешто прилазим, нити је то пало на памет можда десеторици људи око мене. Остали? Трче, свако јури неког свог Цигана у жељи да му као узме шал или нешто. Одједном она група од око 300 људи не постоји. Сви су се негде растрчали. Ја стојим у шоку.

Нас је десеторица отприлике остало, а сви остали су трчали за некиме.

Најсмешније од свега, неки Цигани су се ту затекли и упалили бакље и пружили отпор некоме од тих ликова. Ја сам искрено био обрадован, јер нама нико ништа није рекао, нити је смео да нам каже. Да ли знате како делује група од 200/300 људи на те појединце? Довољно је да нико ништа не каже, њима се говно заледи у гаћама. Довољно је да прођете поред њих и они већ моле Бога да не добију батине. Баш је ту фора да им нико ништа не каже. Не, ови се залећу на те појединце и попију тежак блам. Не сви, али поједини су налетели на отпор. То је оно кад неко први напада, још иде у већој групи... и испадне смешан.

На крају приче, нас десеторица који смо само стајали и гледали шта се дешава у неверици... снимимо у једној уличици насупрот нама да стоји екипа Цигана у штеку. Стоје и гледају нас. Чекају прилику, чекају да се нешто деси, чекају неког... не знам шта раде, али гледају нас и стоје. Ми смо се онда на њих залетели и растерали их. Били смо у једнаком броју. Чак их је можда било мало више. Не сећам се тачно. Знам да су бежали. Остали смо на чистац ми и они, јер се ова наша велика група раштркала, а они нешто меркали, вребали. Ми смо видели у њима себи равне. Могла је да буде туча, али није. Ово што се до тада дешавало... то није била туча него неко јадно иживљавање и мржња. Нас десетак што смо тако стајали смо баш хтели праву тучу и кад смо ми њих видели да нас тако гледају, нама се само скупило, прорадило и кренули смо са том жељом. Ми се нисмо ни познавали међусобно, али смо се некако препознали у датом тренутку да смо у истом фазону. Сачували смо снагу и искористили је где треба.

Значи, нема поенте нападати људе који неће да се бију. Ми смо напали ту групицу јер се већ формирала и нешто су нас као меркали. Да су хтели да се сакрију, или побегну, урадили би то. Не, они су нас већ меркали и ми смо их најурили. Што да јурим неке симпатизере?

----

2. Дерби на Маракани 2007. ако се не варам. Нисам сигуран, ево сад видим да је фебруар био, кад смо добили 4:2. Ја сам био убеђен да је била јесен, јер је било хладно. Није ни битно.

Ово је сад позитиван пример. Макар мени лично. Идемо у победничкој атмосфери нас пар хиљада. Буквално пар хиљада нас иде низбрдо Булеваром Ослобођења. Тад је Југ био јак као тврђава. Буквално оно као кад се каже "Парни ваљак". Иде река нас. Сад пазите ово. Један лик иде сам самцијат у правцу нас са Звездиним шалом. Ја сам био у седмом осмом реду колоне. Био сам немоћан да нешто спречим. Да сам претпоставио да ће неко нешто да му уради, па да сам кренуо да истрчим напред да га заштитим, гарантујем да би бар један од нас схватио да се ја залећем и кренуо би и он. Значи, имало би контра-ефекат. Овако, пазите шта се десило. Лик иде нагоре, ми надоле. Он гледа да нас заобиђе. Мученик није ни схватио да ћемо ми тако да идемо, него је вероватно мислио да ће ићи раштрканије све, немам појма шта је мислио. Пролази поред првог реда, креће се у страну да заобиђе... и само га неко из првог реда онако мало цимне за шал из зајебанције. Не могу сад да опишем, али није га цимнуо онако као сељак, него малтене с два прста као чисто да га мало пецне. Баја прошао. Е, то је мени шмекерица. Не разумем који лик би такву надмоћ искористио да се на некоме доказује. То треба да човек буде тежак комплексаш.

После је на Аутокоманди, баш на Кружном току избила жестока туча. Гореле су бакље, све је дуго трајало... А многи људи, љубитељи оба клуба, једноставно су бежали заједно. Значи, небитно је ко за кога навија. Неко не воли те туче, неко воли. Што би смарао и нападао неког ко то не воли?

Сад ви причајте да сам ја пацифиста или шта год хоћете, али по мом мишљењу тај лик што га је наша колона заобишла ће хвалити Гробаре да су испали шмекери. Као човек је сигурно могао да схвати шта је могло да му се деси и да га је неко поштедео. И он ће то умети да цени. Неће сигурно да прича како се пар хиљада људи од њега уплашило. Мислим, ко то може да прича и ко може да верује у то?

Кад се наша колона спустила... многи од нас су већ отишли до моста на Команди и одједном су сви као маса оваца кренули да беже. Полиција је тада јако лоше урадила посао. Дозволили су да се људи измешају. На Кружном току је избила туча која је дуго трајала. Паљене су бакље... Јако је било занимљиво видети да навијачи оба клуба беже заједно од тога јер многима није до тога. Ти што су то хтели су се тукли. Ко није хтео он се склањао. Нема поенте мешати некога у то ко то не воли. Небитно је ко за кога навија.

--------

Значи, да не буде она прича како су само Цигани неморални искомплексирани скотови, ја мислим да таквих комплексаша има свуда и да озбиљна група не сме да дозволи себи да такви ликови имају моћ.

Јадно је напасти слабијег. Јадно је јер је 100% сигурно да ће добити онај ко напада. Зато и напада. Ко је ту шта себи доказао? Шта је ту узбудљиво? Шта је ту неизвесно? Не показује се никаква храброст.

Кад једна група хоће да се бије и друга група хоће да се бије с том првом - то није насиље. То је њихова обострана жеља. Воле адреналин, воле ту забаву, воле опасност. Њихова ствар. Као што људи тренирају борилачке спортове. Изволи, брате, ако волиш да се бијеш, крени на бокс, кик-бокс, ММА, џиу-џицу, итд. па се бори по правилима. То је спортски.

Друго је кад неки људи дођу ко зна из ког села или малог места у Београд, па купе неки шал, па гледају око себе, па је њима то као доживљај малтене туристички, немају појма ни о чему и сад их као неко нападне јер носе шал неког клуба. То је апсолутно јадно. То је насиље. Тај што их напада као вреба слабијег од себе да би излечио своје комплексе... Не знам шта да кажем на то.

kajblo
Postovi: 12
Pridružio se: Sub Mar 17, 2018 1:53 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od kajblo » Sre Jun 13, 2018 9:05 pm

Svaka cast. Pisi jos
Napred Partizan

svikaojedan
Postovi: 23
Pridružio se: Pon Jun 04, 2018 11:59 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od svikaojedan » Čet Jun 14, 2018 12:33 am

Ta tuca je bila opasna.Nas kontranapad ako si bio tu za pamcenje.
Grobarska kultura-nikad agentura!

konacno
Postovi: 59
Pridružio se: Uto Maj 15, 2018 11:43 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od konacno » Čet Jun 14, 2018 11:47 am

Ако мислиш ово на Аутокоманди - нисам био. Био сам већ отишао 500 метара одатле. Сцена је била невероватна. Буквално као неки пожар од којег сви беже. Бежала је толика маса људи, навијача и симпатизера оба клуба, да су сви људи испред њих морали исто да беже да их ови не изгазе. Знаш оно кад неко не уме да процени да ли треба да се само склони 20 метара него креће да трчи као дивокоза? Е, сад замисли стотине таквих дебила који не схватају да су се довољно склонили. Креће да се шири таква паника и на крају људи трче да их неко не прегази. Комедија. Као да је избио рат.

Korisnikov avatar
HCBG88
Postovi: 80
Pridružio se: Ned Dec 17, 2017 6:20 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od HCBG88 » Čet Jun 14, 2018 5:57 pm

Pomoz' Bog brate Konacno. Sa velikim zadovoljstvom sam procitao tvoj tekst. Podizes neka pitanja na koja bismo kao narod morali da sednemo i razmislimo pre no sto odgovorimo. Recimo ovo za napadanje slabijeg, sa sve ortacima da ti drze strah. Mislim da je odgovor tuzan, a to je da smo zedni krvi (kao narod) zbog duge nepravde koja se nasem narodu desava. Ratovi, okupacije, nemastine, genocid, proterivanje, unistavanje groblja, glad, neobrazovanje - samo neke od zlih stvari koje nas pogadjaju. Nemogucnost da se odbranis, niko ko bi ti pomogao i naravno kljucanje mozga da je sve nemoguce nas dovodi do depresije koju lecimo nasiljem.

Ja prvi nisam pacifista, uvek podrzavam svaki vid nasilja na sportskim takmicenjima, na stadionu i oko njega. Ali ne podrzavam emotivnu mrznju (osim ako istu mrznju neko ne ispoljava). Mrzim cigane (obe vrste) otvoreno i bez srama. Podrzavam da oni (obe strane) mrze mene. Zasto? To je fer brate. Treba da se bijemo zbog X razloga? Mozeeeee. Jel treba da mrzim onog sto mi je razbio surlu? Boze sacuvaj! Pa bio je bolji od mene, znao je neki pokret ili foru koju ja ne znam. Naucio sam nesto novo tako sto sam dobio batine. I? Jel treba da nekog cekicam naoruzan? Pa sta sam ja, picka?

Moj najbolji drugar za ceo zivot je ciganstura sa jebenog senjaka (nije clan grupe, samo sport), pljuvali smo se milijardu puta i tek cemo! Nikada mrznja nije postojala. Kao primer navodim da je on spasao naseg drugara koji je dosao na senjak u JF majici (iz ne zna se kog razloga). Lik je prosao bez povrede, sa sve majicom!

Zakljucak je da se razgranici mrznja od zajebancije. Ako je neko frustriran zbog gore navedenih problema, svi koji su krivi imaju imena, prezimena i adrese. Oruzje u ruke i trenirajte kako da budete hajduci i lepo dizi ustanak. Tesko da to moze? Nije, nasi preci sjebase mnogo zajebanije neprijatelje od ovih pedercica, nego je tesko da se prljaju rukice i muda su malena. Zato lepo udri neko dete ili bolje devojcicu, jer realno sal je sal (ma na kome bio). Treba naterati ljude da misle na sutra i da svako sranje nosi posledice.
HARDCORE KULTURA - NIKAD AGENTURA

konacno
Postovi: 59
Pridružio se: Uto Maj 15, 2018 11:43 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od konacno » Pet Jun 15, 2018 12:19 am

Брате, тешко је људима објаснити колико је њима мржња постала нормална ствар.

Само треба прочитати цитат једног старијег Радовца који описује стање на навијачкој сцени крајем осамдесетих. Читајте и трљајте очи, па опет читајте. Нећете веровати шта читате. Јер, тада није била толика мржња.


"Zbog ovog polu-namestanja sam se uplasio da nam cigani ne otmu trans, jer u onoj frci, kada nas je murija hapsila po tribini, nismo uspeli da ga savijemo i stavimo u ranac. To smo svi zajedno uradili ispred stadiona po isterivanju. A realno mogli su, ne da nas prebiju, nego da pojedu. Ipak, to su bili neki drugi ljudi i neka druga vremena, i Ultrasi, mogu da kazem nasa starija braca, su ovim svojim gestom, pored junastva koje su imali, pokazali da znaju i sta je cojstvo. Ali nije ovo jedino gostovanje gde smo bili zajedno. U Zagrebu, kada nas je bilo 30, bilo je 20 radovaca i 10 cigana. Od cigana pok. Šuca, pok. Vojvoda, Joca dzudista, Srle, Gema, Marsa, Ampi...po tvom "rezonu" sve same legende UF-a. Nebuloza. Primera ima bezbroj. Naravno, i mi smo pomagali nasoj starijoj braci, i ciganima i grobarima koliko god smo mogli. Pa grupa je i ime dobila po toj nameri - UNITED FORCE. Sa ciganima smo isli u Zagreb, Split, Banja Luku, Bari, Sofiju (Dorija)...sa grobarima u Novi Sad, Banja Luku, Sarajevo, Zagreb, Split, Sosijedad, Milano (Inter)...i uvek smo bili u prvim redovima. Mi se toga ne stidimo. Svojatanje UF od cigana i grobara je dugo trajalo, ali su cigani u tome prednjacili iako za to nisu imali razloga. Ideja za osnivanje grupe je potekla od lika koji je u gore pomenutom NS imao 20 godina, i koji je nekada navijao za Partizan. I u samom osnivanju grupe bilo je vise ljudi koji su navijali za taj klub, ako je to uopste bitno."

Никад Агенција
Postovi: 118
Pridružio se: Ned Maj 06, 2018 7:11 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od Никад Агенција » Pet Jun 15, 2018 12:38 am

https://www.youtube.com/watch?v=3-YlG81Dkp0
Ovo bi trebalo opet uraditi...Sve vece glave svih ekipa skupljenje,nazalost nije se odrzalo na duge staze...Otisao je Alen,otisao je Dunjic,neke glave su izgubljene,Zabranjeni ne postoje...Obnoviti ovakav skup samo na mnogo sirem nivou ako zelimo zdravo rivalstvo,ali to danas nije prioritet iako bih licno ja stavio ovo na prvo mesto pa sve ostalo. Cigani se ovoga svakako ne bi setili prvi da organizuju,a Grobarima puca kurac pored unutrasnjih problema. Iako bi se ovim spasio mozda neki zivot ili neki izboden navijac.

Korisnikov avatar
HANNIBAL ANTE PORTAS
Postovi: 171
Pridružio se: Čet Mar 15, 2018 10:19 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od HANNIBAL ANTE PORTAS » Pet Jun 15, 2018 8:22 am

Кратко и јасно , до свих ненавијачких ствари долази зато што јајаре хоће да буду неко и нешто, да се једном у животу питају (пошто их вероватно жена кући бије). И онда долази до свега ненавијачког у страху од "јавне бламаже" или батина. Најмање болна ствар су батине, ал кад одузмеш неком живот или га обогаљиш то не може да се исправи ни да се преболи.

Cbpfamili
Postovi: 130
Pridružio se: Sre Apr 25, 2018 9:18 am

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od Cbpfamili » Pon Jun 18, 2018 8:17 am

Никад Агенција napisao:
Pet Jun 15, 2018 12:38 am
https://www.youtube.com/watch?v=3-YlG81Dkp0
Ovo bi trebalo opet uraditi...Sve vece glave svih ekipa skupljenje,nazalost nije se odrzalo na duge staze...Otisao je Alen,otisao je Dunjic,neke glave su izgubljene,Zabranjeni ne postoje...Obnoviti ovakav skup samo na mnogo sirem nivou ako zelimo zdravo rivalstvo,ali to danas nije prioritet iako bih licno ja stavio ovo na prvo mesto pa sve ostalo. Cigani se ovoga svakako ne bi setili prvi da organizuju,a Grobarima puca kurac pored unutrasnjih problema. Iako bi se ovim spasio mozda neki zivot ili neki izboden navijac.
Posle ovog skupa desio se Zeleznik tako da ne vidim svrhu bilo kakvih dogovora sa njima. Sa njima ni u crkvu.

konacno
Postovi: 59
Pridružio se: Uto Maj 15, 2018 11:43 pm

Re: Навијачке и ненавијачке ствари - некад и сад

Post od konacno » Sub Jun 23, 2018 11:11 pm

@hcbg88

"Podizes neka pitanja na koja bismo kao narod morali da sednemo i razmislimo pre no sto odgovorimo."

Ми као народ имамо пуно сујете и злобе међу собом. Мрзимо се међусобно.

Гледај пример. Ја би сад, као Партизановац, требало да држим страну Крстајићу јер потиче из Партизана. Брате, ја најискреније мислим да је Муслин требало да остане селектор јер је довео Србију до СП. Много је глупо кад човек прво гледа из које је ко странке, из које је навијачке групе, па онда размишља о њему. То је као оно кад људи верују у хороскоп, па питају кад је неко рођен, па направе став. А што немају став без тога? Зато што нису у стању да направе неку процену и немају свој став. Не умеју да кажу једноставно "не знам" него се држе нечег као слепци.

Много је глупо кад нпр. Вељко Пауновић доведе омладинце до светског трона, а онда се неко из Звездиног табора устеже да призна голу чињеницу да се Вељко формирао у Партизану.

Е, то су те болесне поделе и мржња.

Odgovori